Evropski dan jezika 2009.

Journée européenne des langues

Journée européenne des langues, nous sommes allés à Cvetni trg pour donner des cours de français et faire une enquete! Il y avait beaucoup de personnes, enfants, passants etc. à qui nous avons demandé s’ils voulait apprendre le français pour 3-4 minutes! Bien sur, tout le monde ne voulait pas, mais nous avons donné des cours aux personnes qui voulaient. Dans les enquetes il y avait beaucoup de questions. Par example, «comment tu t’appelles», «quelles langues parles-tu», «ou les as-tu apprises» etc.
C’était très intéressant et ce n’était pas du tout ennuyeux! Nous avons réussi à interroger un grand nombre de personnes!
80% de passants parlaient anglais, 50% de passants parlaient italien et espagnol et 10% de passants parlaient français. Nous avons rencontré aussi des ex-élèves de l’école «Vladislav Ribnikar». Bien sur, ils savent tout! :)
Nous sommes heureux d’avoir tous participé à cette activité. Madame Marija Nesic nous a aidé beaucoup! Merci Madame :)!
Aussi, nous avons rencontré un chanteur célèbre, Marko Kon, qui a chanté à l’Eurovision.
C’était super, et les résultats que nous, les enfants, avons réalisé, sont fantastiques!

Iva Ilincic, 7/3


Evropski dan jezika

Povodom Evropskog dana jezika, naše odeljenje išlo je na Cvetni trg da bi davalo besplatne časove francuskog jezika i sprovelo jednu anketu. Bilo je mnogo ljudi, dece, prolaznika, koje smo pitali žele li da nauče francuski za 3-4 minuta. Naravno, većina nije želela, ali smo mi ugrabili svaku priliku i učili zainteresovane. Takođe, zamolili smo ih da urade anketu koja je sadžala nekoliko pitanja, ime, prezime, profesija, koje strane jezike znaju...
Bilo je veoma interesantno i ni u jednom trenutku nam nije bilo dosadno! Uspeli smo da ispitamo veliki broj osoba. 80 % prolaznika pričalo je engleski, 50% italijanski i španski, a 10 % francuski. Sreli smo i bivše učenike naše škole.Oni su znali sve, naravno! Svi smo veoma srećni što smo učestvovali u ovome! Madam Marija Nešić nam je puno pomogla! Hvala, Madame!
Takođe smo sreli i poznatog pevača Marka Kona, koji je pevao na Evroviziji.
Bilo je super, a rezultati koje smo mi, deca, ostvarili – odlični!

Sonja Dumanović, 7/3

 

Evropski dan jezika 2008.

26. septembar je Evropski dan jezika koji je ustanovio Savet Evrope 2001. godine u cilju podsticanja učenja stranih jezika i promocije jezičke i kulturne raznolikosti Evrope. Mi ga obeležavamo već tri godine jer smatramo da je naša škola prirodno mesto za proslavu Dana jezika. Naime, mi već decenijama posvećujemo posebnu pažnju učenju stranih jezika i tesno sarađujemo sa ambasadama zemalja čije jezike izučavaju naši učenici. Još šezdesetih godina 20. veka u nastavu se uvodi intenzivno učenje francuskog jezika: svi učenici naše škole, od 1.do 8. razreda uče francuski jezik 6 časova nedeljno. Od 5. razreda uče i engleski jezik, a zahvaljujući saradnji sa Italijanskim kulturnim centrom učenici su imali mogućnost da fakultativno uče i italijanski jezik. Ovo je takođe peta godina kako se u našoj školi odvija dvojezična nastava za zainteresovane učenike 7. i 8. razreda. U ovim odeljenjima učenici, pored 6 časova francuskog prate na ovom jeziku i nastavu iz matematike, hemije i biologije.

 

Aktivnosti kojima je ove godine obeležen Evropski dan jezika
(20-26. septembra 2008)

U Evropi se govori više od 200 jezika, a koliko ih govoriš ti?

Tokom nedelje, na časovima srpskog, francuskog i engleskog učenici su zajedno sa svojim nastavnicima: prikupljali brzalice, poslovice i tražili njihove ekvivalente na drugim jezicima; obrađivali scene iz komedija “Kir Janja” J.S. Popovića i “Tvrdica” Molijera; proučavali evropske bajke. Učenici osmog razreda posetili su Filološki fakultet i razgovarali sa profesorima sa katedri za francuski, češki, nemački, italijanski, grčki i skandinavske jezike. Tema likovnog konkursa je bila ilustracija najslikovitijih poslovica, a literarnog konkursa pisanje bajke.

Završna proslava Dana jezika održana je 26. septembra i činila su je tri dela:

- Priredba
- Predavanje Igora Bajića iz Evropske kancelarije o Fondu za obrazovanje EU
- Brzi kursevi evropskih jezika

 

Likovni konkurs

Tema: Ilustracije najslikovitijih poslovica

Mina Esov i Antonija Radosavljević, 8/4

Monika Knežević, 8/8

Tara Petrović, 8/2

Literarni konkurs

Tema: Pisanje bajke

Pobednici konkursa za najoriginalniju bajku

Bajka

Nekada davno, u nekoj dalekoj zemlji, živeo jedan kralj koji je imao jedinu kćer koju je mnogo voleo. Princeza je bila tako ljupka, da je bila poznata u čitavom kraljevstvu po svojoj lepoti i dobroti. Ali, tako nežna, bila je vrlo bolešljiva. Jednog zimskog dana se zaista razbolela.
Ovog puta, ni najveći doktori kraljevstva nisu znali od čega se razbolela. Kako je princeza bivala sve bolesnija i bolesnija, kralj je sve više tonuo u očaj. Jedina uteha bila mu je njegova prijateljica, stara vila iz čarobne šume. Poslao je svog najvernijeg konjanika da je potraži, i posle nekoliko dana, vila je došla da obiđe malu bolesnicu. Posle detaljnog pregleda i dugog razgovora sledila je vilina dijagnoza. Vila reče da su kraljevu zemlju zahvatila mračna, hladna vremena. Maloj princezi su bili potrebni sunčevi zraci koji nisu mogli da se probiju do zemlje od gustih oblaka. Na kraljevo pitanje da li bi vila mogla da uradi nešto povodom toga ona mu odgovori da je previše stara i da tu ne može ništa. Ali, vila ga posavetova da pošalje svoje konjanike svuda po kraljevstvu i da oni razglase da se traži mladić dovoljno hrabar da otera mračne oblake, a za uzvrat dobiće princezinu ruku. Kralj najpre ne htede da daje svoju ćerku, al ga vila urazumi rečima da je bolje da kćer deli nego da je nema. Kralj se složi sa mudrim rečima vile, pa pošalje svoje konjanike da prenesu poruku narodu.
Na kraljev poziv, niko se ne odazva, sem malog čobančeta. Kad čobanče dođe na dvor, dočekaše ga sa podsmehom. Kad ga kralj upita zbog čega je došao, on mu hrabro i sigurno odgovori da je krenuo da otera oblake, i da traži kraljev blagoslov. I ako su ga ostali podsmehljivo gledali, mala princeza mu polako priđe, pomilova ga po maloj glavi i dade mu blagoslov. Tako čobanče hrabro krenu u, svima naizgled nemoguć, izazov.
Putujući preko brda i planina, čobanče naiđe na veoma čudan predeo, mesto gde na drveću rastu zlatne jabuke. Pri ulasku u taj čudan voćnjak bila je postavljena tabla, na kojoj je pisalo UZMI SAMO JEDNU! Čobanče pomisli da ga kralj i vila stavljaju na probu, pa dođe do najbližeg drveta, ubere jednu jabuku i nstavi svojim putem. Tražeći put do oblaka, čobanče je mnogo prošlo, i mnogo vremena potrošio, ali nije izgubio veru u sebe i nadu da će pronaći ono što traži.
Prođe godina, a čobančetu se cilj činio ponekad na korak blizu a ponekad tako daleko. Jednog dana dođe do oblaka, tamo naiđe na kućicu, i pomalo se začudi, jer nije ni razmišljao o tome da je oblak neki čovek. Ali kad je već dotle stigao, duboko udahne i zakuca na vrata, spreman na sve. Vrata mu otvori dobar stari dekica, guste debele brade koja je na trenutke podsećala na oblake. Deka, čije je ime bilo verovatno Oblak upita malo čobanče šta traži tamo gde niko ne dolazi. Čobanče mu ispriča svoju priču, kako se princeza razbolela jer joj trbaju sunčevi zraci, i kako je on krenuo u svet ne bi li Sunce opet sijalo. Onda upita Oblaka, koji ga je pažljivo slušao, da li bi mogao da svoje oblake pomeri sa kraljevstva. Ali, Oblak mu odgovori, da bi ih on rado pomerio, ali da mu ne može pomoći, jer to ne zavisi od njega već od Vetra, mladog čoveka koji živi na vrhu najviših planina. Čobanče odluči da krene dalje.
Još jedna godina je prošla, dok se čobanče popeo na vrh najviše planine. Malo se plašio susreta sa Vetrom, pretpostavljajući da ima iste osobine kao pojava po kojoj nosi ime. Ali, videvši, malu, toplu i ušuškanu kućicu, njegove strepnje nestadoše. Čim je zakucao na vrata, Vetar mu otvori, a videvši polupromrzlo čobanče, Vetar ga pusti unutra. Čobanče ispriča priču , a ovaj mu reče da sve to zavisi od vile godišnjih doba. Čobanin , ne gubivši veru, upita Vetra gde može vilu da nađe. Vetar mu reče da ona živi u Začaranoj šumi. Tako se čobanče okrepi kod Vetra i pođe na još jedan put, nadajući se da će tamo dugom putu biti kraj.
Nije mu bilo teško da pronađe Začaranu šumu, prema njoj su letele sve ptice. Čim stiže tamo, ču čaroban glas. Pomisli da je to sigurno vilina pesma, pa nastavi prateći je. Tamo zateče prelepu devojku, zlatne kose, obučenu u divnu plavu haljinu. Priđe joj, i upita je da li je ona vila godišnjih doba. Ona klimnu glavom. Tad joj čobanin ispriča svoju priču, i upita je da li bi mogla da učini da u kraljevstvu samo sija Sunce. Vili, koja je bila pomalo uobražena, nije bila dovoljna samo molba, već ga upita šta joj on nudi za uzvrat. Čobanin joj reče da je on putnik bez doma, i da ništa nema do malo hrane, ali se tada seti zlatne jabuke, pa joj za uzvrat dade. Vila oduševljena poklonom koji nikad pre nije videla reče da će uraditi sve da Sunce sija čitave godina. Tada, čobanin krene, srećan što je ispunio svoj zadatak.
Dok se čobanče vraćalo u dvorac, na nebu je primetilo kako se oblaci polako raščiščavaju. Ništa ne reče, samo se blago nasmeja. U dvorcu je princezi već bivalo bolje. Kralj, koji je već hiljadu puta pomislio da je čobanče na sred puta odustao, zaigra od sreće. Nekada usnuli , sivi dvorac, sada je bio sav u veselju i sreći.
Kada je čobanče napokon stiglo u dvor, dočekaše ga kao neznanca, jer od kako je otišao su prošle godine, i čobanče se pretvorio u lepog momka. Tada, kad se konačno kralju predstavio, kralj ga zagrli. Tada se čobanče nađe sa princezom i princeza se odmah zaljubi u njega. Kasnije, čobanče se oženi princezom i posta kralj kraljevstva. Kralj i kraljica su imali puno male dečice i živeli su srećno do kraja života.

Teodora Čogurić, 8/2

Unusual princess

Not long ago, on Manhattan, there was sweet little princess called Emily. She wasn’t an ordinary princess, she wore black, and she was very sad. She never met somebody who she will fall in love with. She didn’t go to school like other 17 year old girls. She was sitting at home and practicing acting like princess with her mother. She never went outside, or if she did, she would just ride in her limo, which her dad bought to her when she was 13. It was not the life like she wanted it to be.
One day, when her parents went to a royal dinner, and she left all alone at home, she decided to go outside. She took t-shirt and jeans from her closet and jumped from the window in her room. She was walking along the streets, looking at all people rushing somewhere with smiles on their faces. She left more sad than ever, she wanted to be like all the others, but she knew she will never be. While she was going like that, all in her thoughts, she bumped into somebody. She looked up and saw a teenager boy, he was so cute and she felt something in her stomach, it was this familiar feeling to all girls and boys, the feeling which said that you are in love. The boy looked at her and felt the same. They say hi to one another and introduced them selves. They started talking, and she felt like she knew him all her life, he felt the same. After long walking along the streets and getting to know each other, Emily looked at her watch, it was 8 o’clock. It was too late and her parents were at home by now. She quickly sad bye, gave him her number and ran to her home. George and Emily were seeing each other every day, and they became best friends, but Emily’s mother didn’t like that, after one year, how long George and Emily got to know each other, she decided to move, they moved in other town. Weeks passed and George and Emily didn’t saw each other. Weeks turned into months and months into years. George was doing his best to find her, but nobody knew anything about her. Emily, on other side, was so sad that she didn’t want to eat or drink anymore. Her parents were worried, so they called much doctors but nobody knew why Emily is like that.
She turned 24, her birthday was three days ago, and her birthday wish was to move back to Manhattan. It camed true, and they again, moved to the city where George was. Last time they saw, they sad that they loved each other. It was true, they were really in love. First day when her parents weren’t at home, she did the same thing like she did when she last time saw George. Took her T-shirt and jeans and jumped from the window in her room, she went to the park where they sitting seven years ago, and she saw him, yes, it was him, George. “Hey George!!!” He looked up and saw her, but she started running away, he followed her, but lost her again. And suddenly she jumped out from some small street “I so missed you” she sad and kissed him. Seven years have passed but he still loved her and other way around. He never wanted to lose her again. She loved him and that was all matters. They talked and talked again, but now, Princess Emily was happy, she had somebody who she loved, and someone who loved her. She had the perfect life, just like she wanted. Of course, this story ends up with perfect wedding too and Emily and George lived happily ever after.

Teodora Savić, 7/1

Il etait une fois…

Il etait une fois une petite princesse qui habitait dans le ciel. Elle etait triste et solitaire et son pere ne lui permettait pas d`habiter dans la terre avec des gens ordinaires. Un hiver elle a vu un petit garcon qui portait un vieux pantalon et les chaussures dechirees.Il a neige mais il ajoue, danse et il ne sentait pas le froid. Les annees et les annees sont passees et la princesse a grandi et est devenue une belle fille. Elle a vu de nouveau ce garcon (qui a grandi aussi) et a decide de lui rendre visite. Une nuit en entrant chez lui, elle a verse un vase, le vase s`est casse et le bruit l`a reveille. Mais le matin, il ne savait pas si c`etait un reve ou la verite. Sa grand-mere , alors, lui a raconte l`histoire de cette triste princesse qui vivait dans le ciel. Le lendemain, il l`attendait mais elle n`est pas venue. Mais c`est son pere qui est venu a sa place, fache, car ce pauvre garcon a vu la beaute de sa fille. Pour le punir, le papa a aveugle ce garcon. Quand la princesse a appris le crime de son pere , elle devait promettre a son pere de se marier avec le roi du soleil. C`etait la seule facon de sauver ce pauvre garcon innocent et lui rendre la vue. Cette nuit, avant le mariage, elle est descendue voir la derniere fois le pauvre garcon. Il dormait, elle le regardait et a la sortie, elle a oublie sa bague magique. Le jour de mariage. Tout le monde est heureux sauf la princesse. Elle est triste car elle aime ce garcon et deteste le roi du soleil. Avant la ceremonie, elle s`est rendu compte qu`elle a oublie sa bague et elle est revenue sur la terre. Cette fois-ci le garcon l`a vue tres bien, mais il ne se rappelait plus d`elle. Ravi de sa beaute il se met a la suivre encore une fois. Quand il a vu le chateau magnifique entoure des nuages et du brouillard , il s`est rappele l`histoire de sa grand-mere. Fous d`amour, ils se sont enfuis ensemble sur la terre et ils vivaient heureux dans une vielle maison jusqu`a la fin de leur vie.

Svetlana Pantović, 8/7